Ponekad...zapravo...jako često nismo svesni sebe, svojih mogućnosti...Jako lako zaboravimo svoje ciljeve, zelje , zaboravimo ko smo...Ja sam samo mali čovek koji zivi u vremenu u kome "mali veliki " ljudi pishu našu zivotnu priču...Neiskusan reditelj i josh manje vični glumci pokušavaju da od naših zivota naprave delo za oskara...Ne stremimo li svi tome da nam se neko divi...ne tezimo li svi da se istaknemo, budemo primeceni...da više ne budemo tako "mali "...Hocemo li ikad uspeti da upoznamo sebe...da shvatimo svoju svrhu postojanja na ovom svetu...Verujem da svaka osoba koju u zivotu sretnem ima razlog shto je tu...Reči koje izgovara dugo ce odzvanjati u mojoj glavi pre nego li shvatim poentu. Trudim se da pamtim ono što mi govore...da ne zaboravljam ni tekst ni ime ni lik "glumca " koji mozda u trenutku nesvesno priča, ne shvatajući koliko značenje će jednoga dana imati njegova naizgled beznačajna misao pretočena u rečI.
Dešava li se vama da se ujutro budite zbunjeni...da zaboravite ono o čemu ste pre samo osam sati razmišljali dok ste tonuli u san...Recite mi da je tako...i oslobodite straha da sam jedina kojoj se to dogadja...Jedino čega se mogu setiti momenta kada mi zraci jutarnjeg sunca tako drsk
Komentari
cemu strah? ti si bas na sjajnom putu ....retkost u danasnje doba!
| « | Decembar 2009 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- Decembar 2009 [1]
